Sanjar ~ Dreamer

     Ne trebamo se osvrtati na prošlost, jer prošlosti nema više.  Čovek koji je svestan živi u sadašnjosti, ovde-sada. Ovde je njegovo jedino mesto, a sada je njegovo jedino vreme.  Osim u slučaju sanjara. Za njih postoji i vanvremenski prostor-snovi. Sanjari u snovima seju seme za svoju budućnost.

     U jednom od svojih dela Fridrih Niče je rekao: "Čovečanstvu će se dogoditi najveća nesreća onog dana kada sanjari iščeznu." Sva evolucija čovečanstva je nastala usled toga što je čovek sanjao o tome. To što je juče sanjao, danas se ostvarilo, a to što danas sanja može sutra postati stvarnost.

     Svi umetnici su sanjari. Kreativnost je proizvod jednog sanjara. Treba razlikovati san jednog kreativnog uma u odnosu na bolesni um. Bolestan um sanja i njegov san je destruktivan sam prema sebi, ali kad kreativan um sanja, njegov san je tu da oplemeni i obogati svet. Tako da sanjarenje ne može se nikako spojiti sa bolesnim umom. Sanjarenje je stvar kreativnosti i čiste energije. One dečije. Jer deca su najveći sanjari. A odrasle osobe koje sanjare su najčešće one koje su zadržale nevinu dušu deteta.

JA SAM SANJAR.

     Da, ja sam sanjar. Većina ljudi sanja samo noću i snovi su im crno beli.. Ja sanjam i danju i noću snove u boji. U snovima pronalazim mesto gde je moj um slobodan,  gde moje srce kuca svom svojom jačinom, gde moja duša pleše u ritmu talasa, gde mi oči sijaju najsjajnijim duginim bojama, gde je ljubav sve i širi se brzinom svetlosti, gde vidim beskonačnu svetlost, gde je nebo uvek zvezdano, radujem se suncu, vidim radost, sreću, optimizam..

I sva ta energija koja dolazi kroz to sanjarenje me štiti kad sam budan od negativnosti koja dolazi sa raznih strana. Jer kako je rekao moj najomiljeniji pesnik Miroslav Mika Antic „Ne sanjamo svi jednako i to nikom ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?".
Zašto kad san želis da pretvoriš u javu, nailaziš na trnje, sekire, noževe, koplja, prepreke ljudi? Pitam se da li zato što nemaju svoje snove i tako krpe svoje već odavno zaboravljene, a sada već bezlične snove? Da li je to ljubomora? 

Da li je se sve na ovom svetu spalo na to da se povinujemo i ćutimo i gušimo svoju slobodu... I sputavamo svoje vrline i nedamo im da isplivaju iz mutnog vrtloga začinjenog od strane ljudi koji komanduju ili misle da komanduju?

Zašto smetamo ljudima kad imamo drugačiji doživljaj ovog sveta koje nije u skladu sa mišljenjem okoline? Zašto se svi stapaju u jednu bezličnu masu podredjenu ovdašnjem sistemu, a oni koji pokušavaju nešto da promene i da naprave budu razapeti i postavljeni na stub srama?

Da li su ti ljudi, oni bolesni umovi koje sam pomenuo?

I najvažnije pitanje ZAŠTO SE MI SANJARI OBAZIREMO NA SVE TE LJUDE?

     E upravo zbog svega toga ja sanjam i danju jer moj svet je tada lepši, lepršaviji , bajkovitiji, pun ljubavi i zajedničkog pomaganja, gde umetnost nema granica, a kreativnost je osnov svega.

     A kažu kada sanjate noću, vaša duša posećuje sva ta mesta koja sanjate. Najčešće u snovima sanjam prirodu. Čujem zvuke talasa, zagledam se u razdelnu liniju koja spaja beskajno plavo nebo i more, pesak, blještavo prelepo sunce. Pa se prebacim na pašnjake i njive pune zlatne pšenice koja se njiše uz zvuke vetra.

I onda svako jutro kad se probudim, ja sam srećan. Ja slavim pobedu, pobedu svetlošću nad tamom i moj novi dan.

     Prelep san je kao zalazak sunca, istrajnost, zagrljaj, empatija, ljubav, uporište,  želja, vera, nada, inspiriše  svakoga da sanja i sanja...i sanja opet..Tako da dragi moji sanjari, ovaj blog je posvećen nama da nikada ne odustanemo od naših snova i nedamo rušenje istih. Svaki san se ostvari, ako jako verujemo i  često ga sanjamo. Ja sam vam opisao moje utočište..A koji san je vaše utočište? J
SR